Dijasporac čuva pamet zavičaja !!!

0

Na lepoj svečanosti upriličenoj nedavno u novopazarskom Centru za kulturu, kojoj je prisustvovao i gradonačelnik Nihat Biševac, 27 osnovaca i srednjoškolaca iz Novog Pazara, Sjenice, Tutina i Raške dobilo je po 10.000 dinara – nagrade Zadužbine koju je pre tri godine osnovao Rodoljub Nićiforović (80), decenijama žitelj Pariza, poreklom iz Postenja kod Novog Pazara, sa ciljem da, kako naglašava, podstiče mlade ljude na uspeh.

Na istoj svečanosti, desetoro starijih i već afirmisanih žitelja ovog kraja, sa ozbiljnim stvaralačkim biografijama, dobilo je takozvane velike nagrade Zadužbine u iznosu po 60.000 dinara. Svim nagrađenima uručene su i specijalne diplome u znak sećanja na ovaj događaj…

Glavni kriterijum za dobijanje takozvane male nagrade je da je učenik predstavljao grad na nekom regionalnom ili republičkom takmičenju, postigao uspeh na Festivalu stvaralaštva mladih, za studente, uslov su dobre ocene u indeksu. Posebni kriterijumi važe za učenike Osnovne škole u Postenju, Rodoljubovom rodnom selu, troje đaka iz ove osmoljetke dobilo je ove godine po 10.000 dinara.

Ova nagrada uručena je pesnicima, piscima, glumcima i drugim kulturnim poslenicima. Dobili su je: Velibor Veličković, Salih Selimović, Vuk Pantović, Hazir Derdemez, Zoran Popović, Biljana Pavlović, Muzafer Župljanin, Radoslav Maksimović, Lemana Bećirović i Milica Petrović. Sekciji KUD-a Golija u selu Izbice Zadužbina je obezbedila ozvučenje, a poznatom hroničaru iz ovog kraja Zoranu Jeremiću sredstva za štampanje nove knjige „Ožiljci“.„Nije ovo samo „srpska priča“ koja bi u ovu sredinu, koju iz mladosti pamtim po multietičnosti i u najlepšem svetlu, unosila nove podele. Ja sam ovde odrastao u neko drugo vreme, vaspitavan sam bez ikakvih nacionalnih predrasuda, a decenijama živim u Parizu u šarenilu bezbroj rasa, religija i nacija“ – ističe Rodoljub.

Učestvovao je Rodoljub Nićiforović 1999. godine, sa svojom suprugom Šantal, rođenom Parižankom, na mnogim protestima Srba širom Francuske i tražio da se zaustavi nemilosrdno bombardovanje Srbije i ubijanje srpske mladosti, a čim se rat završio požurio je u rodni kraj da na delu vidi sve strahote NATO razaranja i u granicama svojih mogućnosti – pomogne.

Sakupio je tada Role, kako ga od milošte zovu roćaci i prijatelji u Novom Pazaru, imena 17 siromašnih đaka, nekima su NATO bombe ubile nedužne roditelje, i osnovao asocijaciju „Sena i Sava“ čiji je cilj bio da na neki način obnovi „porušene mostove“ između Srbije i Francuske. U Asocijaciju je uključio veliki broj Srba i Francuza, dobitnici stipendija imali su dve obaveze: da budu dobri đaci i da se dopisuju sa darodavcima iz Francuske. Za 17 godina, stipendistima u Srbiji je na ovaj način isplaćeno oko 170.000 evra.

Naš moto je bio kratak „Mi pomažemo danas, ti pamti, pa sutra uzvrati slabijem od sebe“. Posredstvom „Sene i Save“ stvorena su mnoga prijateljstva koja se i danas održavaju i proširuju i time se ponosim – ističe Nićiforović i objašnjava na koji način obezbeđuje novac za svoju Zadužbinu i dodelu nagrada.

Redakcija raski.rs

NEMA KOMENTARA

POSTAVI ODGOVOR