BOŠKO OBRADOVIĆ: „DSS je prevaziđen, vreme ih je pregazilo“

0
557

Ovako je Boško Obradović nadahnuto govorio pred izbore 2014. godine obrazlažući zašto sa tom partijom nije želeo da pravi nikakvu koaliciju. Nekoliko godina pre toga, tačnije 2011. Godine Obradović je bio još rezolutniji. Gotovo sa gađenjem je odbijao i pomisao da bi sa bilo kojom političkom strankom bilo vlasti ili opozicije mogao praviti predizbornu koaliciju.

1213Nekad: Skromni počeci Glišića i Obradovića   Sad: Boško Obradović kao upeglani političar proevropskih shvatanja

„Ne pada nam na pamet da sa njima pravimo bilo kakve dilove, pa makar i preko njih uđemo da u skupštinu ili bilo šta, znači nismo se zbog toga sabrali“, tvrdio je tada mlađani, neiskvareni Boško.

On je tada isticao da je zalaganje DSS za neutralnost Srbije nepremostiva prepreka u saradnji DSS i Dveri.

„Pokret Dveri ne može i neće biti neutralan, između EU i Rusije biramo Rusiju! DSS je za političku neutralnost, oni su i dalje za saradnju sa zapadom, Dveri su isključivo za okretanje Rusiji!“ – grmeo je tada Obradović.

14Nekada ispred naroda, danas iza Sande!

Međutim, kao i u slučaju mnogih političara pre njega, ono što je delovalo kao nemoguće brzo je postalo realnost. Nakon debakla DSS-a na izborima, i povlačenja Vojislava Koštunice sa mesta predsednika a potom i dovođenja Sande Rašković Ivić na mesto predsednika DSS, nepremostiva prepreka je na volšeban način nestala.

Koštunica je na izbor Sande Rašković Ivić za predsednika reagovao davanjem ostavke na članstvo u demokratskoj stranci Srbije koju je osnovao jer nije mogao da pređe preko njenih izjava poput one da je u Srebrenici nad muslimanima počinjen genocid ili da je Hrvatska imala pravo na zločinačke akcije „Bljesak“ i „Oluja“, a koje, po Koštuničinom mišljenju, duboko kompromituju sve za šta se DSS zalagala sve vreme postojanja.

Podsećamo, da su mnogi u DSS tvrdili da je u dovođenju Sande Rašković Ivić na mesto predsednika strake bio umešan SNS, zbog čega su mnogo članovi i gotovo svi istaknuti funkcioneri poput Siniše Kovačevića, profesora Slobodana Samardžića, Nenada Popovića i drugih napustili stranku.

xxxIako DSS nije promenio svoju politiku u odnosu na 2014. godinu, već i dalje uporno zastupa tezu o neutralnosti, samo tri meseca od Sandinog postavljanja na čelo DSS, Obradović se odriče majke Rusije, rusofilstva i programa Dveri o pristupanju Evroazijskoj uniji, usvaja Sandin princip „neustralnosti“ i potpisuje sporazum o saradnji sa tom strankom. Ubrzo, sam Obradović postaje najžešći zagovornik neutralnosti o čemu otvoreno govori u aktuelnoj izbornoj kampanji.

– Mi se zalažemo za jednu uravnotežu u međunarodnoj politici Srbije. Dakle, mi smo protiv ulaska Srbije u EU ali za saradnju sa EU i pojedinačnim zemljama Evrope. Mi smo protiv ulaska u NATO ali možemo da sarađujemo sa NATO – recituje Obradović i poput Vuka Draškovića, Čede Jovanovića ili Nenada Čanka napominje da može da sarađuje i sa Rusijom ali da nipošto nije za to da“Srbija bude ruska gubernija“?!?

Šta se desilo sa Boškom Obradovićem i ko je kumovao njegovoj proevropskoj transformaciji pokazaće vreme. Ono što je sigurno a što i njegovi nastupi nedvosmisleno potvrđuju, je da je nakon transformacije nekadašnjeg narodnog pokreta Dveri u još jednu političku stranku a Boška Obradovića od člana Starešinstva u u stranačkog lidera i profesionalnog političara, od izvornih Dveri ostao samo naziv dok su izvorni principi potpuno napušteni.

Transformacija je od čvrstog saveza sa Rusijom i članstva u Evroaziskoj uniji dovela do priklanjanja proevropskim snagama koje žele blizak odnos sa EU. Ostaje pitanje koliko je koštalo da se napravi takav zaokret, a ako se pogleda preskupa izborna kampanja teška između tri i četiri miliona evra koju koalicija Sanda-Boško vodi, može se pretpostaviti da je Obradović odlično profitirao od izdaje nacionalne politike.

 

 

NEMA KOMENTARA

POSTAVI ODGOVOR