Volonteri – nevidljiva lica u krizi

U kriznim i vanrednim okolnostima, osim državnih organa, pomoć volonterskih organizacija ugroženom stanovništvu postala je nezamenljiva. Kako za „Politiku” kaže dr Jasmina Gačić, vanredni profesor Fakulteta bezbednosti u Beogradu, ova udruženja doprinose podizanju svesti o potrebi jačanja spremnosti i otpornosti pojedinaca i društva na posledice katastrofa i predstavljaju „nevidljivo lice” te otpornosti.

„Iskustva iz drugih zemalja, ali i iz Srbije, poput zemljotresa u Kraljevu 2010. i majskih poplava u Srbiji 2014. Godine, pokazuju da se pomoć volonterskih organizacija sistemu civilne zaštite sastojala u prikupljanju i distribuciji humanitarne pomoći, pružanju prve pomoći, radu po kućama i pomoći starima, osobama s posebnim potrebama i posebno osetljivim grupama. Ove organizacije su pomagale i u sklanjanju, evakuaciji i zbrinjavanju, raščišćavanju i dezinfekciji terena i objekata, angažovanju na širenju i prikupljanju informacija, obaveštavanju stanovništva i štabova za Vojsku Srbije, obezbeđenju pomoći iz inostranstva, radu s izbeglicama u prihvatnim centrima i zaštiti vitalno važnih objekata odnosno ključne i kritične infrastrukture”, navodi dr Gačić.

Pojedine volonterske organizacije su i partneri Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije, poput Crvenog krsta, koji ima koordinaciju sa Sektorom posredstvom zajedničkog rada u štabovima za vanredne situacije na svim nivoima.

„Misija Crvenog krsta je da olakša ljudsku patnju i pruža pomoć ugroženima u slučaju ratnih sukoba, prirodnih i ekoloških ili drugih nesreća, da prosvećuje građane u oblasti zdravstvene i socijalne zaštite i da pruža socijalnu zaštitu i zbrinjavanje”, navode za „Politiku” iz ove organizacije.

Oni dodaju da se volonteri koji pomažu u kriznim situacijama posebno obučavaju a angažuju se pri organizacijama Crvenog krsta u svojim gradovima i opštinama. Kada ti kapaciteti nisu dovoljni, Crveni krst Srbije obezbeđuje funkcionisanje međusobne i globalne solidarnosti mreže organizacija.

„Najznačajniji zadaci su u oblasti zbrinjavanja, koja podrazumeva da Crveni krst pruža podršku za hitan smeštaj, najosnovnije prehrambene artikle i higijenska sredstva, vodu za piće, psihosocijalnu podršku, kao i rad službe traženja i spajanje razdvojenih porodica”, navode u Crvenom krstu Srbije.

Zbog pandemije virusa korona, ova organizacija je angažovala blizu 2.500 volontera i 600 zaposlenih, a na različite načine je pomogla 3.624 pojedinca u 72 sredine u Srbiji.

Osim što u redovnim uslovima pomažu građanima i stranim turistima u više od hiljadu situacija godišnje, spasioci Gorske službe spasavanja Srbije su se istakli u mnogim vanrednim okolnostima – od zemljotresa u Skoplju u vreme bivše Jugoslavije, preko NATO agresije 1999. do poplava u Srbiji 2014. godine. Zbog toga je država ovu organizaciju zakonom uvrstila među činioce sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama. Direktor Izvršnog odbora GSS-a Vladimir Kaćurić kaže za „Politiku” da su članovi GSS-a pre svega sportisti, pa tek onda spasioci.

„Kad kažemo sportisti, mislim na planinare, alpiniste, speleologe, takmičare i bivše reprezentativce u kajaku na divljim vodama i raftingu, ronioce i druge razne profile ljudi koji žive i zarađuju od svojih osnovnih poslova, a spasilačkim aktivnostima se bave volonterski. Uprkos tome, vrhunski su obučeni za spasavanje u svim sredinama. Nivo njihove spremnosti se neprekidno proverava, a mnogi su sertifikovani i na međunarodnom nivou”, ističe Kaćurić.

On smatra da je značaj volonterskih organizacija često potcenjen, sve dok ne dođe do vanrednih situacija i stanja.

„Velike volonterske organizacije, koje već imaju utvrđene sisteme delovanja i operativne procedure, uvek pruže neočekivano dobar odgovor na problem. One tada pokreću jednu vojsku ljudi koja je u svakodnevici inače nevidljiva sistemu zaštite i spasavanja i stupaju na snagu kao ’pomoćni organ države’”, navodi Kaćurić.

Među subjektima od posebnog značaja za zaštitu i spasavanje je i Savez udruženja učesnika omladinskih radnih akcija Srbije (Soras) koji okuplja veterane – brigadire s radnih akcija i mlađe volontere zainteresovane za oživljavanje te prakse. U aktuelnom vanrednom stanju, Soras je organizovao aktivnosti, pre svega u pomoći starijim i bolesnim osobama. Prema rečima Dragane Andrić, predsednice Upravnog odbora Sorasa, za manje od 24 sata odazvalo se više od sto volontera, među kojima su prvi bili s Kosmeta, ali i iz drugih delova Srbije, a njihov broj se neprestano povećava. Budući da u ovim okolnostima ne mogu da računaju na veterane koji su mahom stariji od 65 godina, u Sorasu su se organizovali da i njima obezbede potrepštine.

„Puno naših udruženja je aktivno u svojim lokalnim zajednicama i aktivirali su se zajedno s Crvenim krstom i drugim organizacijama. Svako udruženje koje ima kapaciteta treba da se uključi. Volontiranjem se dosta pomaže državi i jača se svest o humanosti i odgovornosti”, ističe Dragana Andrić.

I vrednost i prednost

Pozivajući se na istraživanja, profesorka Jasmina Gačić navodi da je organizovanje volontera važan resurs i investicija u budućnost, jer su većinu dobrovoljaca do sada činile mlade žene i muškarci.

„Biti volonter je vrednost koju treba negovati i održavati, a u isto vreme i kvalitativna prednost koja pomaže da lakše shvatimo svet oko sebe, da uočimo loše strane koje bi trebalo menjati, da aktivno utičemo na unapređenje stanja u sredinama u kojima živimo”, ističe ona.

Raški Portal / Politika / Foto: Tanjug

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *