Komunikacija u oblasti zaštite životne sredine utiče i na kvalitet životne sredine

Kraljevo je, bilo domaćin treće, završne, zajedničke edukativne radionice koju je, za predstavnike javne uprave grada, civilnog društva i lokalnih medija organizovalo udruženje građana „Kraljevački razvojni centar“ kao deo aktivnosti projekta „Komunikacije su osnove aktivizma“.

Ovaj projekat je realizovan u partnerstvu sa opštinama Vrnjačka Banja, Raška i gradom Kraljevo a uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine.

U fokusu današnje, zajedničke edukativne radionice, kao i na dve predhodno održane u Vrnjačkoj Banji i Raški, bile su komunikacije između delova unutrašnjih organizacionih jedinca javnih uprava lokalnih samouprava zaduženih za zaštitu životne sredine sa civilnim sektorom i lokalnim medijima.

Jedan od ciljeva projekta je bio da se afirmiše potreba građenja, i primene,  metoda dijaloga kao dominatnog modela komunikacije sa civlnim društvom i medijima u ovoj oblasti. Jer, javna uprava, civlno društvo i loklani mediji u ovim lokalnim samoupravama najčešče ne primenjuju dijalog kao model komunikacije u oblasti zaštite životne sredine.

Izostajanje dokumenata koji, na strateškom i operativnom nivou, uređuju oblast komunikacije lokalnih samouprava sa zainteresovanim javnostima zajednički je imenitelj za ove tri lokalne samouprave bez obzira na njihovu veličinu.

Zato je, delom, i opravdano što delovi javne uprave u ovim lokalnim samoupravam koji se bave zaštitom životne sredine najčešće koriste infromacijski model komunikacije sa zainteresovanim javnostima pa, dakle i sa civilnim sektorom i lokalnim medijima.

I na današnjoj trećoj, završnoj, zajedničkoj edukativnoj radionici podržan je model međusektorskog dijaloga primenjen u delu aktivnosti projekta „Komunikacije su osnove aktivizma“. Sama činjenica, da o pitanjima iz oblasti zaštite životne sredine, po prvi put na ovom nivou, zajedno, raspravljanu javna uprava, civilni sektor i mediji bila je više nego insprirativna za otvoreni dijalog i razmenu mišljenja.

Iako je pokrenuto više tema najviše pažnje privukla je rasprava o postupanju aktera iz sektora javne uprave, civilnog društva i medija u Kraljevu u situacijama kada se beleže povećane koncentracije PM 10 čestica u vazduhu što i ne predstavlja izneneđenje.

Kraljevo pripada grupi malobrojnih lokalnih samouprava u Srbiji u  kojima se vrši konstantni monitoring kvaliteta vazduha pa se i raspolaže zabrinjavajućim podatcima o (ne)kvalitetu vazduha koga kraljevčani udišu. To je, na izvestan način, potvrdila i Ljiljana Šarenac načelnica Odseka zazaštitu životne sredine u gradskoj upravi koja je prisutne obavestila i o nedavno dobijemom nalogu od strane Ministarstva zaštite životne sredine koje je, ovom organu javne uprave grada Kraljeva, naložilo da u roku od 30 dana predloži Operativni plan mera za postupanje u uslovima povećane koncentracije štetnih materija u vazduhu.

Današnja rasprava je samo potvrdila premisu iznetu u uvodnim predavanjima da su komunikacije među ključnim akterima u ovoj oblasti, neuređene što je i razumljivo jer , kako smo već rekli ,nema ni strategije ni operetivnih planova za komunikacije koje su važna aktivnost menadžmenta svake lokalne samouprave pa i grada Kraljeva.

Prisutni predstavnici udruženja građana su, danas, u Kraljevu, jednoglasno  podržali predlog „Kraljevačkog razvojnog centra“ da se zatraži, od grada Kraljeva kao lokalne samouprave, organizovanje javne rasprave o Predlogu budžeta grada  za 2020 godinu sa fokusom na budžetske programe 6 – Zaštita životne sredine i 15 – Energetska efikasnost a na koje bi bili pozvani predstavnici udruženja građana aktivnih u ovim oblastima , naučnih i obrazovnih institucija u gradu Kraljevu i, naravno, lokalnih medija.

danas.rs / raski.rs / Foto: Zoran Nikolić

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *