Tito nam je dolazio tri puta, a Vučić pet puta za manje od godine!

Gradonačelnik Kraljeva dr Predrag Terzić kaže da je grad na Ibru zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću od simbola propale tranzicije i pljačkaške privatizacije, postao najperspektivnije mesto u Srbiji.

Iako su Kraljevo nedavno pogodile velike poplave koje su načinile ogromnu materijalnu štetu, ni to neće uspeti da zaustavi njegov povratak među gradove motore privrednog razvoja Srbije.

Kada smo prolazili kroz Kraljevo, videli smo da je drugačija slika u odnosu na period od pre nekoliko godina. Ranije su tu bile srušene i puste hale bivši privrednih giganata, a sada vidimo da niču nove fabričke hale. Kako se desila ta promena?

– Vaš utisak predstavlja i mišljenje najvećeg broja ljudi koji ovde žive, ali i onih koji prođu kroz Kraljevo. Prethodna vlast je uništila „Magnohrom“, koji je zapošljavao 5.500 ljudi Kraljevčana, zatim Fabriku vagona, u kojoj je radilo 4.200 ljudi, građevinsko preduzeće „Kablar“, koje je zapošljavalo 3.000 radnika, fabriku nameštaja „Jasen“, u kojoj je radilo 2.500 Kraljevčana i Kraljevčanki, „Autotransport“ sa 1.500 radnika. Prestali su da rade i građevinsko preduzeće „Ibar“, zatim „Voćar“, „Trgopromet“ i mogao bih ovako da nabrajam do ujutro. U Kraljevu je 20.000 ljudi ostalo bez posla i ovaj grad je simbol propale, neuspešne privatizacije koje je sprovodila prethodna vlast.

Koji su najvažniji projekti koji se trenutno realizuju u Kraljevu?

– Zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću, situacija u Kraljevu se u potpunosti promenila. Posle 45 godina u Kraljevu se otvara prva od dve fabrike. Gradi se nemačka fabrika „Leoni“, u kojoj će posao naći 5.000 građana, i fabrika turske „Taji grupe“, u kojoj će biti zaposleno 2.500 ljudi. U fabrici „Leoni“ će se proizvoditi kablovi za „Mercedes“, a Turci će proizvoditi sedam i po miliona farmerki na godišnjem nivou. Naravno, one će biti za izvoz, a novac će ponovo dolaziti u grad na Ibru.

Koji su to infrastrukturni objekti koje ste završili ili je u toku njihova izgradnja?

– Sagradili smo 13 mostova ukupne vrednosti 138 miliona dinara, a planiramo gradnju još tri mosta. Zgrada Osnovnog suda je rekonstruisana i proširena, u šta je EU uložila dva miliona evra. Izgradili smo vrtić u vrednosti od preko 60 miliona dinara, od čega je 200.000 evra donacija našeg iseljenika iz Kanade Milomira Glavčića. U Kraljevu se grade zgrade u Dositejevoj ulici, na mestu onih koje su sagrađene neposredno posle Drugog svetskog rata, a u kojima su ljudi živeli život potpuno nedostojan čoveka. U njima su stanari imali po jedan toalet na spratu. Sada, zahvaljujući Razvojnoj banci Saveta Evrope i državi koja je garant ovog zajma i gradu Kraljevu, biće izgrađene potpuno nove zgrade. Oni koji su imali stan veličine 45 kvadrata dobiće stan iste veličine, ali u potpuno novoj zgradi i bez ikakve nadoknade. Oni koji žele veći stan platiće samo razliku u kvadraturi po ceni koja je ispod tržišne, a mogu je plaćati u ratama. Prva zgrada od 106 stanova je u izgradnji, useljenje će biti u januaru naredne godine, a mi očekujemo da će sve četiri zgrade biti izgrađene do 2023. Ima ukupno 366 stanova, a vrednost projekta je 13 miliona evra, pri čemu je grad obezbedio zemljište, urbanističke planove i sve priključke. Poslednja faza izgradnje Zavoda za javno zdravlje počeće da se gradi do kraja godine i u nju će biti uloženo 130 miliona dinara. Konačno ćemo ove godine posle decenije rešiti i pristup staroj bolnici u Kraljevu.

Kako napreduje gradnja stanova za pripadnike vojske, policije i BIA, koji se takođe grade u Kraljevu?

– S obzirom na to da u Kraljevu živi dosta pripadnika vojske, policije i BIA, predsednik Vučić odlučio je da se i ovde grade stanovi za njih. Premijerka Ana Brnabić je u aprilu bila u Kraljevu i postavljen je kamen temeljac na mestu će biti izgrađeno 946 stanova. U prvoj fazi gradi se 214 stanova. Pripadnici vojske, policije, BIA i Žandarmerije će za svega 400 evra po kvadratu moći da kupe stan.

Ti stanovi će se nalaziti u naselju Ribnica?

– Naselje Ribnica predstavlja Novo Kraljevo i ono se veoma razvija u poslednjih nekoliko godina. Ttu će biti izgrađeni stanovi za snage bezbednosti, a uskoro počinje izgradnja potpuno nove zgrade Osnovne škole „Sveti Sava“ u vrednosti od 300 miliona dinara, rekonstruiše se i zgrada ambulante, na tom području treba izgraditi i zatvoreni bazen. Postoji i interesovanje za gradnju „Lidla“, izgrađen je i jedan tržni centar, uskoro gradimo i drugi. Pripremamo projekat za izgradnju još jednog vrtića, on je neophodan jer će u Ribnici živeti veći broj ljudi.

Znači li sve ovo da bi se i neki koji su otišli da žive u Beograd sutra rado vratili u Kraljevo?

– To i jeste naš cilj – da se ljudi vraćaju iz Beograda. Stalne posete predsednika i ulaganja u infrastrukturu i fabrike su podstrek mladima da se vrate u Kraljevo. Josip Broz Tito je za 35 godina vlasti samo tri puta posetio Kraljevo, a od 27. juna prošle godine Vučić je već pet puta bio u Kraljevu. Svakog puta kada je došao, doneo je nove infrastrukturne projekte i nove ideje za ulaganje u Kraljevo.

Opozicija deli Kraljevčane

U kakvim ste odnosima s opozicijom?

– Kraljevačka opozicija je veoma šarolika – od Ivana Matovića koji se hvali da je tajkun i vozi automobil skuplji od celokupnog voznog parka gradske uprave Kraljeva, preko čoveka koji je koristio stranku nacionalne manjine kao lažni Rusin. Imamo lažnog Rusina iz Nove Varoši koji je doseljen u Kraljevo. Rusini su fini, kulturni ljudi koji rade za ovu zemlju, a nisam čuo da ih ima u Novoj Varoši. Imamo udruženje „Lokalni front“ koje je samo sebe predstavilo kao elitu i smatra da građane Kraljeva treba podeliti na one urbane koji žive u centru i primitivne seljake koji žive van centra. Udruženje starosedelaca koje vodi lokalni tajkun građane deli na starosedeoce i došljake, a došljaci su svi oni kojima su dedovi i očevi došli u Kraljevo i oni nesrećnici koji su u ratovima devedesetih utočište našli u gradu na Ibru. Iako se oni razlikuju, zajedničko i za jedne i za druge jeste to da dele Kraljevčane na građane prvog i drugog reda, a mi kao stranka želimo da pokažemo da se borimo za interes svih Kraljevčana.

Čime se inače bave ti ljudi?

– Najaktivniji odbornik kvazielite je Nikola Adžić. On u oktobru počinje 19. godinu studija, tako da mi očekujemo da će on u svojim ranim četrdesetim konačno postati pripravnik. Nadam se da ćemo mu u tom procesu socijalizacije i privikavanja na rad omogućiti da se zaposli u nekoj od ovih fabrika koje otvaramo u Kraljevu. Mi brinemo čak i o njima.

Najavljeno je da će Aerodrom „Lađevci“ za Vidovdan, 28. juna, biti otvoren za civilni saobraćaj. Mislite li da je to velika šansa za vaš grad?

– Aerodrom je do sada bio vojni, biće pretvoren u vojno-civilni i od 28. juna će krenuti da funkcioniše. Mi ovih dana zajedno s direktorima „Aerodroma Srbije“ i Ministarstvom građevine ulažemo velike napore kako bi sve bilo spremno za taj dan. Aerodrom i izgradnja Moravskog koridora omogućiće Kraljevčanima da lakše putuju, a ljudima iz inostranstva da dođu u Kraljevo, da posete naše manastire Žiču i Studenicu, te srednjovekovni grad Maglič. Naši voćari lakše će moći da izvoze šljive i maline.

Mislite li da će to doprineti i razvoju turizma?

– Da, mi mnogo ulažemo u turizam. Na Goču je postojao samo jedan stari hotel i stari paviljoni, a sada smo završili izgradnju novog paviljona sa 140 smeštajnih jedinica. Uz pomoć Ministarstva turizma počinjeno i gradnju nove žičare. EPS nam je obezbedio bolje snabdevanje električnom energijom, a „Telekom“ novi optički kabl. Dobili smo od države sredstva za izgradnju sportskih terena i Goč polako postaje atraktivno mesto. Uložili smo od 2016. pa do danas 29 miliona u razvoj seoskog turizma i na Lopatnici i na Rudnu. Naredne nedelje počine i rekonstrukcija puta ka Goču s trotoarima i pratećom signalizacijom u dužini četiri i po kilometara zahvaljujući „Putevima Srbije“. Domaćice ovih sela više ne moraju svoje proizvode da odnose na kraljevačku pijacu već ih mogu prodavati u sopstvenim domaćinstvima.

Kakva je situacija u kulturi?

– Ulažemo dosta i u kulturu. Kraljevačka biblioteka izdala je sabrana dela Stefana Prvovenčanog, a Istorijski arhiv četvorotomnu studiju „Kraljevo u Velikom ratu“. Ove godine bili smo domaćin festivala profesionalnih pozorišta „Joakim Vujić“.

Šta se događa u oblastima prosvete i sporta?

– Uložili smo dosta novca i u škole. Kraljevo i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja su uložili 60 miliona u rekonstrukciju zgrade mašinsko-tehničke škole „14. oktobar“, počinjemo i rekonstrukciju škole „Nikola Tesla“ (vrednost projekta je 19 miliona), rekonstruišemo i fasadu gimnazije i Ekonomske škole. Uspeli smo da u Kraljevu otvorimo i odeljenja državnih visokih škola i fakulteta. Ulažemo i u sport – završavamo rekonstrukciju Atletskog stadiona, a ukupna vrednost tog projekta je 185 miliona dinara. U Kraljevu će biti izgrađen i nov fudbalski stadion sa 8.000 sedećih mesta i rasvetom u vrednosti od čak 12 miliona evra, dok trenutno sa državom razgovaramo o nastavku gradnje zatvorenog bazena. Kraljevo je prošle godine bilo domaćin lige nacija u odbojci, Dejvis kup meča s Indijom. Uz pomoć Ministarstva omladine i sporta izgradili smo tri teretane na otvorenom. Sportski turizam doprinosi razvoju grada. Rekonstruisan je i Trg srpskih ratnika u Kraljevu, spomenik ratnicima poginulim u Balkanskim i Prvom svetskom ratu.

Rekli ste da strani investitori otvaraju dve velike fabrike. Šta je s domaćim privrednicima?

– Pomažemo i domaćim investitorima. Trudimo se da probleme koji postoje u privredi i koji su zajednički rešavamo na sveobuhvatan način. U saradnji sa EPS-om će biti izgrađena trafostanica od 16 megavata, pri čemu će osam megavata biti dostupno našim preduzećima koji se nalaze u industrijskoj zoni. Do sada su oni sami morali da grade infrastrukturu, a ovako će im država omogućiti izgrađene trafostanice i to će biti neka vrsta pomoći. Slobodna zona koja će se u prvoj fazi graditi za „Taji grupu“ u drugoj fazi može da obuhvati sva kraljevačka preduzeća koja su izvozno orijentisana. To su: „Gir“ koji proizvodi nameštaj i zapošljava 570 radnika, „Radijator“, koji izvozi najveći deo svoje proizvodnje, te „Pekom“, izuzetno dobra kraljevačka firma, koja proizvodi nosače za kablove. Grad je vlasnik 11 hektara zemljišta pored sportskog aerodroma i to zemljište je u potpunosti infrastrukturno opremljeno (nova saobraćajnica, trotoar, javna rasveta, vodovodna i kanalizaciona mreža, gas) i to će biti podsticaj da kraljevačke firme mogu na tom prostoru da razviju novu domaću industrijsku zonu.

Kraljevo su početkom meseca zadesile nove poplave. Kakva je danas situacija i šta je preduzeto na otklanjanju posledica?

– Za razliku od poplava 2014. i 2016. godine, ovogodišnje poplave su zahvatile veliki deo Kraljeva, pa na teritoriji gotovo svih mesnih zajednica imamo štete. Ukupne štete na domaćinstvima, infrastrukturi i objektima javne namene procenjene su na 563 miliona dinara. Predsednik Vučić je odmah tražio izveštaj kolike su štete i već naredne nedelje nakon poplava obišao domaćinstva i privrednike, obećavši im pomoć za rešavanje infrastrukturnih problema, kao i za ljude koji su pretrpeli štete. Odmah nakon posete predsednika, imali smo sastanke u“ Putevima Srbije“ i Kancelariji za upravljanje javnim ulaganjima, kako bismo krenuli da rešavamo infrastrukturna pitanja, a već ove nedelje u Kraljevo će doći direktor „Srbija voda“ da bismo napravili dogovor za ulaganje u regulaciju vodotokova drugog reda i na taj način smanjili posledice nekih budućih poplava.

Ima li načina da se prevencijom neutrališe opasnost od poplava u budućnosti?

– Treba reći da je za samo tri sata palo 84 litra kiše po kvadratnom metru i da u takvoj situaciji efikasna odbrana ne postoji. Sve ono što je uloženo posle poplava 2016. u izgradnju mostova i bedema ostalo je sačuvano i zbog toga su ovog puta štete manje nego što su mogle biti da to nije urađeno. Moraćemo i dalje da radimo na prevenciji jer se jednostavno ništa nije radilo 40 do 50 godina i ne može se očekivati da se za nekoliko godina situacija u potpunosti reši. Zahvaljujem se predsedniku što će za Kraljevo i Lučane obezbediti značajna sredstva kako nas ovi vodotokovi ne bi ugrožavali prilikom većih i obilnijih padavina.

Neograničen broj pokušaja vantelesne oplodnje

Sve što ste nabrojali govori da se zaista mnogo trudite kako bi Kraljevo postalo moderan i razvijen grad.

– Za manje od tri godine imali smo 93 sednice Gradskog veća. Napominjem da smo jedini Grad koji obezbeđuje neograničen broj pokušaja vantelesne oplodnje (posle iskorišćena tri koja finansira država) za žene do čak 50 godina starosti, da smo uveli popuste od 30 odsto na komunalne usluge za ratne vojne invalide i porodice palih boraca i da smo se priključili pokretu 3+, koji omogućava popuste za sve porodice s troje i više dece.

Ostale vesti možete pročitati ovde.

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *