24.03.1999. godine – Dvadeset godina kasnije

„Nismo zaboravili“ – poruka je grada Kraljeva poslata sa programa obeležavanja Dana sećanja na branioce otadžbine stradale u ratovima od 1990. do 1999. godine – 24. marta, izvedenog u zgradi Gradske uprave grada Kraljeva.

Pozdravljajući članove porodica poginulih ratnika, ratne vojne invalide, učesnike ratova od 1990 do 1999. godine, državnog sekretara Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, narodne poslanike, načelnika Raškog upravnog okruga, sveštenstvo, predstavnike Vojske Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije, predstavnike grada Kraljeva i brojne učesnike pomena, gradonačelnik grada Kraljeva dr Predrag Terzić je istakao da se snaga jedne države ne meri samo brojem kvadratnih kilometara njene površine, niti stotinama hiljada i milionima stanovnika koji je naseljavaju, ni privrednom snagom, nego, na prvom mestu, kulturom sećanja na najznačajnije bitke koje je taj narod preživeo.
„I kao što se sećamo Prvog ustanka i uspeha, treba da se sećamo i bolnog poraza i Ćele-kule. Kao što se sećamo Drugog srpskog ustanka, treba da shvatimo da nas je mudrost spasla velikog boja izgubljenih ljudskih života. Kao što se sećamo vaskrsa posle Prvog svetskog rata, treba da zapamtimo i albansku golgotu. A u ratovima devedesetih sećamo se imena i lica ljudi koji su ostavili svoje živote i svih ratnih vojnih invalida koji danas žive u Kraljevu. A mi Kraljevčani, a Kraljevčani smo svi koji živimo u ovom gradu, treba da saberemo imena ljudi koji su ostavili svoje živote, bilo da su rođeni i odrasli u Kraljevu ili njihove porodice danas naseljavaju naš grad. Treba da razgovaramo i treba da pamtimo ne samo na kolektivnom nivou, nego da se setimo onih koji su došli, mesta odakle su došli, rodnih kuća, škola koje su pohađali, fabrika gde su radili, a mi koji smo ih dočekali uvek u sećanju imamo urezane kolone koje su dolazile kroz Kraljevo i načine kako smo tim ljudima pomagali“, poručio je gradonačelnik Kraljeva.

„Kolektivno i individualno sećanje treba da se saberu u trajnom, večnom sećanju srpskog naroda“, poručio je Terzić istakavši da, kao što druge nacije imaju imena za svoje pogrome tokom istorije, i srpski narod treba da ima svoje ime za sve ono što je proživeo i propatio kroz istoriju.

„Pre nekoliko dana smo dobili predlog te reči i možda je „pokolj“ najadekvatnija reč za sve ono što smo mi doživeli. Jako je važno da shvatimo da pored ovog trajnog sećanja treba da razvijamo i saradnju i duh pomirenja, da svoju borbu nastavimo na drugačiji način, ne više puškama i topovima, jer Srba nema koliko ih je bilo na početku dvadesetog veka, nego da se trudimo da naši privredni uspesi imaju meru nekadašnjih vojnih podviga, da naš narod vaskrsne kroz rast i razvoj ekonomije, kroz stabilno društvo, kroz mogućnost da svoju decu zaposlimo, a ne da više majke svoju decu ispraćaju u rat. Nadam se da je ta pobeda blizu i da ćemo je svi zajedno slaviti“, rekao je gradonačelnik Kraljeva uz izraze zahvalnosti onima kojih se sećamo – nevino stradalim žrtvama, vojnicima, podoficirima i oficirima koji su poginuli braneći zemlju, ali i onima koji su morali da napuste svoja vekovna ognjišta, onima koji su utkali svoje živote ili delove tela u njenu budućnost… uz poruku „Živelo Kraljevo, živela Srbija“.

Minutom ćutanja odata je pošta našim tragičarima i herojima. Setili smo se prve žrtve ovih ratova, vojnika Slobodana Stojkovića iz Mataruške Banje, ubijenog 1990. godine u Sloveniji.

U ratne dane vratili su nas glumci Kraljevačkog pozorišta Ana Jerotijević i Predrag Pavlović čitajući pismo Svetlane Andrić iz Ribnice mužu Dragoslavu Andriću, rezervisti koji se nalazio negde u okolini Vukovara, na jednom od najžešćih ratišta 1991. godine… pronađeno u Dragoslavljevom džepu, nakon njegove pogibije, na pojedinim mestima zamrljano krvlju… I pismo Dragoslavljevo upućeno supruzi Svetlani…

Član Odbora za obeležavanje Dana sećanja Miloš Milišić nas je podsetio i na to da se 24. marta navršavaju dve decenije od bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije koju je izvršio NATO, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a koje je trajalo 78 dana, do 10. juna. Setio nas je na dane pogroma, stradanja, ali i neviđenih herojstava i odlučnosti da se brani, prag, njiva, proplanak, vekovni manastir…

Čuli smo i zapis o ratovima, autentično svedočanstvo kraljevačkog pesnika Miloja Radovića, koji je 1999. godine bio pomoćnik komandanta Trećeg bataljona 125. motorizovane brigade iz Kraljeva, koja je proglašena narodnim herojem, a u to vreme se nalazio na potezu Paštrik, Đeravica, Mrčaj, Košare…

Pored simboličnih stihova pesme Desanke Maksimović „Srbija je velika tajna“, program su upotpunili i zvuci pesama „Preleteše ptice lastavice“ i „Kasaba“, koje je na fruli izvela učenica Muzičke škole „Stevan Mokranjac“ Teodora Đorđević.

Spomen-obeležje stradalim u ratovima 1991-1999. godine, kraj fontane podignute u znak sećanja na njih, na Trgu Jovana Sarića, prekriveno je i ove godine cvećem i vencima, koje su položile brojne delegacije i članovi boračkih udruženja i porodica. Parastos je služio Njegovo preosveštenstvo episkop žički g. Justin uz sasluženje sveštenika Eparhije žičke.

Život je na ratištima izgubio 41 borac iz Kraljeva, dok danas u Kraljevu živi 111 porodica čiju su srodnici zauvek ostali na bojištu. Tokom bombardovanja područja Raškog okruga, od posledica teškog ranjavanja umrlo je 12, dok je ranjeno 105 civila. Kraljevo je, od 78 dana bombardovanja, 54 dana bilo meta NATO bombardera i krstarećih raketa. U 172 napada bačeno je više od 600 projektila razorne moći. Tokom bombardovanja na našem području oštećeno je ili uništeno 1.750 objekata. Na području Raškog okruga pogođeno je 2.436 kuća i 1.220 stanova. Oštećeno je ili u zgarište pretvoreno 12 škola, sedam zdravstvenih ustanova, dva dečja vrtića, 24 privredna objekta, 20 drumskih i železničkih mostova.

Posetom kasarni „Jovan Kursula“ u Jarčujku nastavljeno je obeležavanje Dana sećanja. Na spomenik poginulim pripadnicima 252. oklopne brigade posvećen dvadeset četvorici naših sugrađana, položeni su venci. Načelnik štaba Druge brigade Kopnene vojske pukovnik Radovan Gajić istakao je brojne primere junačkih i viteških dela, koje su činili pojedinci i čitave jedinice.
„Među najboljim jedinicama naše vojske bila je 252. oklopna brigada iz Kraljeva. Vojnici i starešine te brigade pokazali su kako se bori za svoju zemlju i pokazali se dostojnim svojih predaka. U toj borbi brigada je izgubila 24 svoja junaka, a 113 ih je bilo ranjeno“, rekao je Gajić, uz poruku:

„Poštovane porodice i prijatelji poginulih pripadnika 252. oklopne brigade, vaša rana je najveća i teško je naći reči utehe, ali budite ponosni na dela svojih najmilijih, a Srbija ih ne sme zaboraviti zbog onoga što su učinili za svoju otadžbinu. Čuvajmo uspomene na sve one koji su svoje živote položili tokom NATO bombardovanja jer su, svojom žrtvom, ugradili sebe u našu budućnost.“

U kasarni u Ribnici, učesnici pomena žrtvama obišli su bogoslužbeni prostor i spomen-sobu Druge brigade, čiji poseban deo zauzimaju eksponati i pano sa fotografijama i podacima stotinu šest boraca sa teritorije našeg grada palih u ratovima od 1990. do 1999. godine.

Programom obeležavanja 24. marta – Dana sećanja na branioce otadžbine stradale u ratovima od 1990. do 1999. godine, koji grad Kraljevo organizuje zajedno sa Udruženjem porodica palih boraca ratova od 1990. do 1999. godine, Udruženjem učesnika rata 1991-1999, Udruženjem ratnih vojnih invalida grada Kraljeva i Vojskom Srbije, predviđen je i obilazak porodica poginulih vojnika.

Ostale vesti možete pročitati ovde.

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *