Energetska efikasnost u školama i vrtićima – GIZ i grad Kraljevo potpisali Memorandum o saradnji

Gradonačelnik Kraljeva dr Predrag Terzić i vođa GIZ sektora za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije dr Štefan Hajek potpisali su Memorandum o saradnji u vezi sa DKTI Projektom srpsko-nemačke saradnje „Energetska efikasnost u javnim zgradama, čime je i zvanično obeležen početak saradnje na polju energetske efikasnosti u javnim zgradama, sa posebnim akcentom na škole.

Grad Kraljevo će tako biti među prvim lokalnim samoupravama u Srbiji (uz Niš, Pančevo, Priboj, Bajinu Baštu, Užice…) koji će primenom Kalkulatora za analizu potencijala primene EE mera na školske objekte, koji u osnovi ima cost-benefit pristup, kreirati prioritetne liste školskih objekata za energetsku sanaciju. Ovako kreirane prioritetne liste su dobar i čvrst oslonac za planiranje različitih programa sanacije, ali i apliciranje u dostupnim donatorskim i nacionalim fondovima za unapređenje energetske efikasnosti.

Memorandum predviđa blisku saradnju GIZ-a i energetskog menadžera, pri čemu je planirano da aktivnosti obuhvaćene Memorandumom budu sprovedene do kraja 2019. godine.

Osim podrške u kreiranju liste prioritetnih objekata škola za sanaciju, Projekat pruža stručnu i tehničku podršku određenom broju lokalnih samouprava u oblasti obuke domara škola i vrtića, a u toku je i priprema kampanje za podizanje svesti o značaju teme energetske efikasnosti među decom školskog uzrasta, kao i ostalim zaposlenim u školi, što predstavlja sveobuhvatan pristup primeni principa EE koji podrazumeva, „domaćinsko“ upravljanje raspoloživim kapacitetima i korekciju u ponašanju korisnika.

Prema rečima gradonačelnika Kraljeva dr Predraga Terzića, grad Kraljevo godinama veoma uspešno sarađuje sa GIZ-om, koji je od 2000. godine prisutan u Srbiji, kada su započeti i prvi projekti sa našim gradom. Podsetio je na to da je prva saradnja, pri čemu je GIZ značajno pomogao, bila u oblasti pripreme tehničke dokumentacije za industrijsku zonu pored „Magnohroma“. Gradonačelnik je kao veoma značajnu istakao i saradnju grada Kraljeva sa nemačkim investitorima i naglasio da se u Kraljevu gradi fabrika od 45.000 m2, investicija vredna 60 miliona evra, i da će Kraljevčani već od ove godine moći da rade za jednu veliku i značajnu nemačku firmu kao što je „Leoni“, u kojoj će se proizvoditi kablovi za automobile marke „mercedes“.
„Već od ove godine nas očekuju i značajna ulaganja u oblast energetske efikasnosti, u energetsku efikasnost objekata javne namene – u oblastima zdravstva, obrazovanja, ali i ulaganja u energetsku efikasnost privatnih objekata, stambenih, kao i objekata kolektivne stambene gradnje. Grad je izdvojio 10 miliona dinara kako bismo ta sredstva udružili sa stambenim zajednicama i radili na popravljanju energetske efikasnosti, ali i izgledu zgrada koje se nalaze u centru grada. Mi smo u ovom pogledu, posle Beograda, Užica i još svega par gradova u Srbiji, pioniri i nadam se da će građani prepoznati našu želju da nam grad izgleda lepši, a da sa manjim izdvajanjem novca za energente, grejanje, struju, oni obezbede značajne uštede i na taj način mogu da pokriju i troškove izvođenja radova. Mislim da će biti mnogo stambenih zajednica koje će se prijaviti“, rekao je gradonačelnik Kraljeva i izrazio nadu da će i u budućnosti saradnja grada Kraljeva i GIZ-a uspešno teći.

Vođa GIZ sektora za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije dr Štefan Hajek je izrazio zadovoljstvo što je u Kraljevu i istakao važnost potpisivanja Memoranduma o saradnji sa gradom Kraljevom.

„Svi znamo da je najbolja energija upravo ona enegija koju ne koristimo, koja nam nije potrebna, to je energetska efikasnost. U proteklim godinama smo imali mnogo posla i uspeli smo da nađemo način kako da lokalne samouprave donesu najbolje investicione odluke vezano za to u šta treba uložiti a u šta ne. Koncentrisali smo se na školske objekte i vrtiće, pa smo napravili tipologiju, što je bio veliki posao. Prvo smo morali da sakupimo podatke o svim školama i vrtićima, a onda da ih podelimo na određene tipove, što je bio obiman posao koji smo uspeli da izvedemo putem ovog programa. Grad iz toga može da izvuče određenu korist, i to je jako važno. Kraljevo je prvi grad koji će koristiti program jer je, kao što znamo, Kraljevo veoma angažovano i posvećeno pitanjima energetske efikasnosti“, rekao je dr Štefan Hajek istakavši da jedva čeka rezultate ove saradnje.

Direktorka Javnog preduzeća „Gradsko stambeno“ Kraljevo Dragana Bikić je istakla da je ovo jedan u nizu uspešno realizovanih projekata u saradnji sa GIZ-om i zahvalila na dosadašnjoj, ali i budućoj saradnji. Kako je navela, na teritoriji grada Kraljeva ima 65 objekata školskih ustanova, područje je veoma razuđeno, tako da je značajna svaka pomoć i vezano za EE kalkulator i za kreiranje prioritetne liste školskih objekata za energetsku sanaciju, za sva sredstva za koja će se u budućosti participirati.
„Za nas je u ovom trenutku izuzetno značajan konkurs koji ćemo naredne nedelje raspisati za energetsku sanaciju stambenih objekata. Sedamdeset pet odsto objekata na teritoriji Srbije je stambenog tipa, tako da će nam i u tom smislu saradnja sa GIZ-om biti izuzetno značajna. Konkurs će raspisati Gradsko veće, trajaće 21 dan, biće objavljen i putem medija i na zvaničnom sajtu grada Kraljeva. Detalji konkursa postoje u Odluci donetoj 2018. godine, a još detaljnije će biti u konkursu. Interesovanje postoji i za sada nam se pet stambenih zajednica obratilo sa različitim projektima, sanacija ravnih i kosih krovova, sanacija fasade, i to je za nas izuzetno značajno“, rekla je direktorka uz napomenu da zainteresovani svakodnevno mogu dobiti informacije u Javnom preduzeću „Gradsko stambeno“ Kraljevo – Ulica cara Lazara 84.

Ako grad uspe da potroši 10 miliona, koliko je u budžetu planirano sa PDV-om, naredna godina daje prostora da se opredeli daleko veći iznos, ukoliko stambene zajednice i dalje budu zainteresovane.

Prvi korak ka unapređenju energetske efikanosti u sektoru javnih zgrada je pregled i analiza trenutnog stanja školskih objekata, a zatim i procena potencijalnih ušteda energije, predlog adekvatnih mera za njihovu energetsku sanaciju, te definisanje narednih koraka i nosilaca aktivnosti.

Prema procenama, u Srbiji ima oko 6.500 škola i vrtića, od kojih je najveći broj građen sedamdesetih i osamdesetih godina. Većina zgrada ima neodgovarajuću toplotnu izolaciju, zastarele sisteme grejanja i hlađenja i značajna strukturna oštećenja prouzrokovana neadekvatnim održavanjem. Sa druge strane, studije koje su rađene u okviru Projekta srpsko-nemačke razvojne saradnje, poput Nacionale tipologije škola i vrtića, ukazuju da investicije u mere enregetske fikasnosti u školama imaju veliki potencijal za uštedu energije i smanjenje emisije CO2.

Ostale vesti možete pročitati ovde.

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *