Ušćani muku muče sa vodovodom i javnom rasvetom

Nema nezaposlenih u Ušću na Ibru, ali im je život otežan jer u vreme najvećih vrućina nemaju vode, varošica je često u mraku, a putevi do okolnih sela jedva prohodni.

Ušće na Ibru je ni selo ni varoš, nalazi se na sredokraći puta između Kraljeva i Raške. Bilo je to, istina, ranije lepo naselje, naročito u vreme procvata rudnika pa su se čak i mladi sa školovanja na beogradskim fakultetima zauvek vraćali kući. Bio je to i opštinski centar dok se 1965. godine nije pripojio Kraljevu. Ali, došla su vremena kad su „otanjile” rezerve kamenog uglja, nekoliko društvenih firmi je propalo pa se mesto praznilo, a posebno okolna sela u ušćanskom kraju.

Propadala je, uz sve to i infrastruktura, posebno vodovod, ulice i putevi. Tako, poslednjih godina, kad se privredna delatnost vidno oporavlja, svega nedostaje pa Ušćani, recimo, za nestašicu vode, česte prekide u snabdevanju strujom, vododerine umesto puteva, nedostatak radne snage… prst krivice ponajviše upiru u centar lokalne zajednice, u grad Kraljevo. Gradskim političarima se pripisuje da su ovo mesto i čitav kraj zaboravili, prema onom principu „daleko od očiju, daleko od srca”, jer Ušće je od Kraljeva udaljeno pedeset kilometara.

– Prema mojoj računici odavde, na ime dažbina, mesečno se u Kraljevo sliva oko 26 miliona dinara. A ne vraćaju ni polovinu od toga. Šta da vam kažem kad mi za rad mesne zajednice dobijamo godišnje tek 400.000 dinara. Istina, pomaže grad, ali nedovoljno i tek kad nevolja postane tolika da se mora intervenisati. Eto, neki političari su ranije preporučivali da se ovde voda ne plaća iako je kubik bio 35 dinara, znači tek polovina od cene u drugim mestima. Tako nije novca bilo ni za održavanje, a ni za plate samo tri radnika.

I šta se dogodilo? Vode je nestalo, negde se izgubila pa je na mreži morao da interveniše kraljevački „Vodovod” i ljudi iz ovdašnjeg rudnika. Mučili smo se godinama, u nekim naseljima bile su suve slavine, pogotovu leti pri najvećim vrućinama. Istina, vode sada ima, ali je to na staklenim nogama. Izdašan je izvor, dovoljan kapacitet i za više od priključenih 630 domaćinstava, samo što pucaju ostarele azbestne cevi i kako doznajemo treba uraditi projekat i za rekonstrukciju imati novca za taj posao, kažu, stotine miliona dinara, a mi taj novac nemamo. Zatim, često ovde nestaje i struje, nervira to privrednike, a građane posebno stanje s javnom rasvetom. Mesecima je centar Ušća u mraku kao i neke od glavnih ulica, dok gore, u obližnjem selu Kamenjani svetli 24 sata, ne znam šta je u pitanju. I putevi nas muče. Mi smo centar za devet mesnih zajednica pa ima sela do kojih se samo zapregom može stići – kaže Života Dražović, čovek koji je sa stanjem u Ušću dobro upoznat, jer je predsednik mesne zajednice, odbornik u gradskoj skupštini u Kraljevu, predsednik ušćanskog udruženja penzionera…

Zbog svih pomenutih problema, a posebno usled nedostatka vode i rasvete, na nedavnoj sednici gradske skupštine i Aleksandar Aleksić, takođe odbornik iz ovog kraja, i to sa liste vladajuće većine, naglasio je: „Ušćani razmišljaju da, u okviru ove akcije davanja naziva ulicama, jedna u Ušću nosi naziv ulica tmuše, a druga ulica suše. I zbog svih nevolja bio je moj deda u pravu što je tukao tadašnjeg predsednika opštine koji je pristao da se Ušće pripoji Kraljevu…”

A da ima sve više „separatističkih” težnji, tj. zagovaranja ponovnog odvajanja Ušća na Ibru od Kraljeva i formiranja posebne opštine, potvrđuju i jedan i drugi odbornik, a posebno je to izraženo od kada se oporavlja privreda.

U varošici i okolini pored rudnika ima čak pedesetak strugara, tu su brojni majdani za kopanje i prodaju studeničkih kamenih ploča,  onda je posle privatizacije proizvodnja uspešno oporavljena u fabrici „Ekonom”, uspešno posluje i fabrika ploča od drveta i pločastog nameštaja „Tehnoprema”… Ali, uz sve pomenute probleme, muči ih i nedostatak radnika pa su konkursi kod većine firmi stalno otvoreni.

– To je tačno, ali nije istina da u budžetsku kasu grada odatle pristiže čak 26 miliona dinara mesečno. I nije tačno da smo zaboravili Ušće na Ibru i čitav kraj. Tamo smo uredili novu pijacu, asfaltirali ili obnovili nekoliko putnih pravaca. Rekonstruisaćemo vodovod i o njemu će brinuti JP „Vodovod” Kraljevo. Ali ne može sve odmah. Na području grada Kraljeva postoje i drugi slični problemi, ne samo u Ušću. A što se odvajanja tiče, ne osporavam im ni te namere, samo bi, ipak, valjalo da se o tome dobro razmisli i proračuna – kaže dr Predrag Terzić, gradonačelnik Kraljeva.

politika.rs

Ostale vesti možete pročitati ovde.

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *