Sudbina rudarskog otpada

U Raški je održana prva javna prezentacija projekta „Katastar rudarskog otpada” na kojoj su predstavljeni dosadašnji rezultati i najavljeni naredni koraci projekta koji se u Srbiji sprovodi do početka 2020. godine. Pored 200 aktivnih rudnika, Srbija ima i 250 kamenoloma, napuštenih jama i deponija sa rudarskim otpadom koji su rizik po životnu sredinu. Raška ima 7 napuštenih depoa otpada koji su obuhvaćeni projektom.

Na padinama Kopaonika i Golije oduvek se rudarilo. Devedesete godine uticale su na zatvaranje većine eksploatacija pa su iza njih ostajali depoi i flotacije o kojima više niko nije vodio računa.

 

“Kako su u pitanju veoma sitne čestice materijala, vetar ga može nositi i tako zagaditi okolinu. Veliki problem su erozije i spiranje materijala u površinske i podzemne vode. Bitno je uzeti u obzir i stabilnost depoa i flotacija”, kaže Piter Bajer, Tim lider projekta.

Realizacija ugovora je počela 2017. godine, a krajnji korisnik projekta je Ministarstvo rudarstva i energetike.

“Specifičnost i posebnost daje ovom projektu što je to projekat među prvima koji se sprovodi u takozvanom decentralizovanom sistemu implementacije. Što u stvari znači da Institucije Republike Srbije sprovode projekat, konkretno u ovom slučaju, Ministarstvo rudarstva i energetike i Ministarstvo finansija u saradnji sa dlegacijom Evropske Unije”, objašnjava Dragana Jelesavac Erdeljan, Šef odseka za rudatstvo Ministarstva za rudarstvo i energetiku.

Svih 7 depoa i folatacija na teritoriji Raške biće detaljno ispitani i uzorkovani. Važan projekat za opštinu koja je u protekle 4 godine, bila u vrhu opština koje su realizovale projekte iz domena ekologije.

“Mi kao lokalna samouprava očekujemo od ovog projekta Katastra rudarskog otpada pre svega da se utvrdi količina otpada kao i to na koji način će biti rekultivisan i saniran teren, naravno sve u skladu sa zaštitom životne sredine”; tvrdi Đorđe Gogić, zamenik predsednika Opštine Raška.

Na teritoriji opštine posluju i tri aktivna rudnika. Srbija godišnje proizvede približno 150 miliona kubnih metara čvrstog rudarskog otpada, oko 15,5 miliona tona flotacionog otpada i oko 35.000 tona naftnog mulja. Uzorkovani materijali ispituju se u Institutu za rudarstvo i metalurgiju u Boru.

rts.rs

Ostale vesti možete pročitati ovde.

 

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *