VRNJAČKA BANJA: Ne radi više ni vrnjački radio

Uplitanjem politike u programsku koncepciju i posle dve neuspešne privatizacije ugašena je jedna od najslušanijih radio-stanica u bivšoj Jugoslaviji.

Zatamnjen ekran kad izaberete vrnjačku TV, a nema više ni signala Radio Vrnjačke Banje. Tako je od pre dva dana, jer im je REM oduzeo dozvolu za rad, a preduzeće je u postupku stečaja. Zaposleni su i ranije otišli kud koji, uz „crkavice” od otpremnina. Ostalo je samo sećanje na jednu od najslušanijih radio-stanica u bivšoj Jugoslavije, kojoj je nedostajalo malo više od dve godine do pola veka postojanja. Nije se to dogodilo preko noći već je slušanost ovog radija opadala od perioda kada se politika počela uplitati u programsku „šemu”, kada su stranke krenule u bitku za deo medijskog kolača.

Radio Vrnjačka Banja pokrenut je sredinom 1969. godine sa prevashodnom namerom da se i na taj način popularizuje banjski turizam. Ali, entuzijasti nisu hteli šablon, programom se izašlo iz poznatog klišea pa su vrnjački radio i narod, naročito osamdesetih godina prošlog veka, ušli u međusobnu komunikaciju. Pisali su ovom radiju i voditelju Žiki Nikoliću, danas poznatom Žiki Šarenici, brojni slušaoci pa je emisija „Radio pošta”, emitovana posredstvom srednjih talasa, postala veoma slušana. Slušala se ne samo od Vrnjčana nego i turista i ne samo na području Vrnjačke Banje. Kad je pomenuti voditelj „vrbovan” od velikog radija i otišao za Beograd, takav program radija „koji narod voli” nije promenjen. Naprotiv, na inicijativu i uz podršku Boška Ruđinčanina, tadašnjeg direktora vrnjačkog Kulturnog centra, kome je radio pripadao, ta „šema” postaje još bogatija. Radio se i tehnički osavremenjuje, pa, kao nijedan do tada, dobija dozvolu od Komiteta za veze u Ženevi da program emituje i sa kota iznad 500 metara nadmorske visine. Sa snažnim predajnikom sa Goča čuje se i na ultrakratkim talasima, a i u stereo tehnici. Na mesto urednika i voditelja svoje kultne emisije „Pričaonica” dolazi Milan Nikodijević, kasnije direktor Festivala filmskog scenarija, a sada profesor na filmskoj akademiji u Novom Sadu. Bio je to početak devete decenije prošlog veka kada Nikodijević, svojim radiofoničnim glasom i sadržajem pomenute i još nekih emisija, ima cilj da stvori radio od milion slušalaca. Uvodi i novu mladu ekipu novinara, a među njima i Zorana Debeljka sa emisijom „Zeleni bulevar” pa „Ventil” i, kao nigde u unutrašnjosti Srbije, program ove stanice traje do ponoći. U svemu, dabome, učestvuju slušaoci, emituje se muzika sa aktuelnih svetskih top-lista, „miksuje” se muzički deo i sa probranom narodnom muzikom. Sarađuje se i sa beogradskim radio-stanicama i, bogami, Radio Vrnjačka Banja postiže milionsku slušanost.

– Onda je takva popularnost počela da privlači stranke i političare. Oni traže deo programa za političku promociju i Radio Vrnjačka Banja, uz godine u godinu, sa tako izmenjenim, drugačijim programom postaje mala, lokalna radio-stanica – objašnjava nam Zoran Debeljak.

U prvoj privatizaciji RTV Vrnjačka Banja 2007. godine na aukciji  postiže cenu od čak 2,3 miliona evra, ali kupci, koju su za kupovinu očigledno bili motivisani interesima profesionalnog medija, od kupovine odustaju. U drugoj, 2010. godine se ovaj medij prodaje za svega 577.000 dinara, ali Agencija ubrzo raskida kupoprodajni ugovor zbog neispunjenih obaveza kupca i početkom ove godine sud pokreće stečaj.

Tako je sada Radio Banja 2 jedini lokalni medij u Vrnjačkoj Banji, čiji je vlasnik Zoran Debeljak, koji je, posle trideset godina rada, iz radija koji više nije ličio na onaj stari, otišao sa otpremninom od 1.800 evra, i to uz isplatu u ratama. Milan Nikodijević je odavno na drugim poslovima, ali i dalje najvećim priznanjem smatra to kada ga, recimo neko u prodavnici, po glasu prepozna i upita:

A vi ste onaj sa radija?

Ni zgrada u Vrnjačkoj Banji, gde je godinama radio „stanovao”, više nije medijska već kuća za odmor, sa više apartmana za izdavanje turistima.

Autor: M. Dugalić

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena *